REČENICA

 

 

Obratimo pažnju na sledeće primere:

 

a)         reku, niz, nadolazile, Moravsku, polju; po, celu, su,kotlinu,magle, niz.

b)         Niz reku, po Polju, niz celu Moravsku kotlinu nadolazile su magle.

 

U gornja dva primera navedene su potpuno iste reči.

- U prvom slučaju te reči stoje svaka za sebe i svaka od njih nešto znači, ali uzete sve skupa zajedno ne predstavljaju nikakvu misaonu celinu.

- U drugom slučaju upotrebljene su ove iste reči, ali tako što su vezane jedna za drugu i predstavljaju jedno logično i misaono jedinstvo, jednu misaonu celinu. To je rečenica.

 

Rečenica je misao iskazana rečima ili napisana.

 

Ili:

 

Rečenica je skup reči (ili samo jedna reč) koja iskazuje jednu završenu misao:

 

Danas je lepo vreme. — Sunce greje. — Učimo. — Grmi. — Sviće. — Pali! — Čuvaj!

 

 

 

SLUŽBA RIJEČI U REČENICI

 

 

SUBJEKAT

 

 

PAUN I ŽDRAL

 

„Paun se rugao ždralu smejući se njegovoj boji i govoreći: — Ja sam obučen u zlato i grimiz, a ti   nemaš ništa lepo u perju.

Ždral mu tada reče:

— Zato ja puštam svoj glas u samoj blizini zvezda i letim u nebeske visine, a ti gacaš dole među kokošima kao petao."

                            Ezop

 

O kome se govori. u ovoj basni? U prvoj rečenicI: Paun se rugao ždralu... govori se o paunu, a u rečenici: Ždral mu tada reče — o ždralu.

Ove reči u rečenicama o kojima se govori zovu se subjekti.

 

Subjekat je glavna reč u rečenici o kojoj se govori.

 

To je najčešće imenica ili lična zamenica (ja, ti on, mi, vi...), ali može biti i svaka druga reč:

 

 

VRSTE SUBJEKATA

 

U primerima:

Dragan sedi. — Nema Dragana. — Draganu je teško. — Dragana je stid. — govori se o jednom istom licu (Draganu), tj. svuda, je subjekat ista reč. Ali, ako pogledamo u kom se padežu nalaze subjekti u ovim rečenicama, videćemo da se u prvoj rečenici subjekat nalazi u nominativu, dok u ostalim rečenicama subjekat nije u nominativu.

 

Subjekat koji se nalazi u nominativu zove se gramatički subjekat.

 

On je najčešći u našem jeziku i dobija se na pitanje ko ili šta:

Ja pišem. — Proleće je došlo. — Omladinci rade. — Rudonja nasrnuo svom silom. — Prispje Kanjoš u Mletke na Cvijeti, u najljepše doba godine.

Tako je gramatički subjekat i ovaj iz basne: „Paun se rugao ždralu." „Ždral mu tada reče."

 

U narodnim pesmama često je subjekat u obliku vokativa (radi dopune stiha deseterca), ali je i to gramatički subjekat jer ima značenje nominativa:

 

- Progovara Obilić Milošu.

- Vino pije Kraljeviću Marko

   sa staricom Jevrosimom majkom.

- Poranio Ljutica Bogdane.

 

U pomenutim primerima:

Nema Dragana. (Subjekat je u genetivu.) Draganu je teško. (Subjekat je u dativu.) Dragana je stid. (Subjekat je u akuzativu.)

 

Subjekat koji se nalazi u genitivu, dativu i akuzativu zove se logički subjekat.

 

Evo još nekoliko primera za logički subjekat:

Nema više takvog junaka. — Nesta blaga, nesta prijatelja. — U koloni ga nije više bilo. — Meni se činilo kao da u isti mah udišem med, sunce i bol. — Bilo mi je deset godina. — Majci je bilo milo. — Teško svuda svome bez svojega. — Sestru je stid. — Bilo me je strah u šumi.

 

Subjekat može  biti izostavljen, ali samo  onda kad može po smislu da se pogodi:

Pišem. — Učimo. — Putujemo. — Vredni smo. — Došli ste. — Razmišljam.

 

Rečenica može biti i bez subjekta:

Grmi. — Sviće. — Razdanjuje se. — Vedri se. — Naoblačilo se. Mračno je kao u podrumu. — Natuštilo se.

Ovakve rečenice zovu se besubjektne rečenice.

 

 

PREDIKAT

 

 

U basni Paun i ždral imali smo primer za subjekat i videli da su to bili paun i ždral. Sada nas interesuje šta se o njima kao subjektima govori i šta oni rade.

Šta je radio paun? — rugao se;

Šta je radio ždral? — reče.

To su predikati.

 

 

Predikat je deo rečenice koji kazuje šta radi subjekat ili koji govori nešto o subjektu.

 

 

VRSTE PREDIKATA

 

Obratimo pažnju na predikate u sledećim rečenicama:

Đak uči. — Marko je ustao. — Sestra je vredna. — Otac je majstor.

U prvoj rečenici predikat je uči, a u drugoj je ustao. Oba predikata se sastoje samo iz glagola.                                   ,

Predikat koji se sastoji samo iz glagola zove se glagolski predikat:

 

Brat je otputovao. — Majka plete. — Mi ćemo raditi. — Svi su bili zaspali. — Barut bejaše zakisao. — Brile se poče povlačiti.

Tako je glagolski predikat i ovaj u basni Paun i ždral: Paun se rugao. — Ždral reče.

 

Međutim, u rečenici — Sestra je vredna — predikat je: je vredna, a sastavljen je iz pomoćnog glagola jesam (je) i prideva vredna. U rečenici — Otac je majstor — predikat: je majstor, sastavljen je iz pomoćnog glagola jesam i imenice majstor.

Predikat koji je sastavljen iz glagola i neke imenske reči (imenice, zamenice, prideva ili broja) zove se imenski predikat.

 

Evo još nekoliko primera za imenski predikat:

On je nastavnik. — Mi smo vaši. — Vi ste prvi. — Ti si uredna. — Brat je avijatičar. — Mesec je bio na zalasku.

 

Predikat može biti i izostavljen, ali samo onda kad može po smislu da se pogodi:

Duboka, strahovita tišina. — 'Napolju mrak. — Bolje grobom nego robom. — U učionici profesor istorije za katedrom. — O čiviluku red đačkih kapa sa znakom pet. — Mi o vuku, a vuk na vrata.

 

Rečenice u kojima je izostavljen neki deo koji je potreban za pravilnu konstrukciju, ali bez kojeg je misao potpuno jasna, jer se taj deo podrazumeva, zovu se eliptične — nepotpune rečenice.

 

Predikat može biti:

-  GLAGOLSKI

Dragan uči.. Vesna je ustala. Dejan je bio došao. Anđelka poče da razmišlja.

-  IMENSKI

Zoran je učenik. Marko je takav. Sonja je vredna. Marina je prva.

 

 

 

PROSTA NEPROŠIRENA REČENICA

 

Pročitajmo pažljivo sledeće rečenice:

Đak uči. — Vreme je lepo. — Kiša pada. — Cvet miršre. — Trava se zeleii. — Majka i otac su vredni. — Marko i Darko su učenici. — Njemu je hladno.

 

U svakoj od ovih rečenica iskazana je neka misao, ali svaka od njih ima samo subjekat i predikat.

 

Rečenica koja ima samo subjekat i predikat zove se prosta neproširena rečenica.

 

 

PROSTA PROŠIRENA REČENICA

 

Ako želimo da prostu rečenicu — Đak uči — dopunimo i proširimo, uspećemo na taj način što ćemo rečima đak i uči (imenici i glagolu) dodati neke dodatke: Vredan đak redovno i savesno uči lekciju.

 

Rečenica koja osim subjekta i predikata ima još neki dodatak zove se prosta proširena rečenica.

 

Dodaci u proširenoj rečenici mogu biti imenski i glagolski. Oni se osećaju po smislu, a u donjem primeru su obeleženi bojom:

 

Vredan đak redovno i savesno uči lekciju.

 

 

 

IMENSKI DODACI

 

 

ATRIBUT

 

 

U rečenici: „Preko zelenih čistina, preko uskih prolaza, između sivih i teških bukovih drveta, po glatkom i smeđem ćilimu od lišća koje se godinama slaže jedno na drugo, igrala je ovčica Aska, čista, tanka, ni još ovca ni više jagnje, a laka i pokretna kao bela vrbova maca..." — podvučene reči bliže određuju imenice uz koje stoje. Ovakvi dodaci zovu se atributi.

 

Atribut je imenski dodatak koji bliže određuje imenicu uz koju stoji.

 

On kazuje osobinu, pripadanje, količinu ili broj bnoga što znači imenica uz koju stoji. Najčešće je pridev, pridevska zameni-ca ili broj, ali može biti i imenica, pa i čitav izraz.

 

Evo još nekoliko primera:

Naša škola je nova. — Moje knjige su uredne. — Tri leptira lete nad cvetnom livadom. — Sveska najboljeg učenika je uredna. — Polegla je pšenica belica. — Uranila lepota devojka. — Sreo starca duge sede brade. — Šumori Dunav plav. — Bio je to majstor retkog zanata. — Lukavi, hladni i poslovično oprezni vuk bio je najpre iznenađen. — Ona tanka, izlizana, srebrna desetica kakvih već odavno nema.

 

 

APOZICIJA

 

U rečenici — Kruševac, bivša prestonica kneza Lazara, je danas moderan grad — Izraz između zareza (bivša prestonica kneza Lazara) je dodatak imenici Kruševac. Ako izostavimo imenicu Kruševac, pa kažemo samo — Bivša prestonica kneza Lazara je danas moderan grad — smisao rečenice neće se promeniti, a znaće se koji je to grad, jer Kruševac i bivša prestonica kneza Lazara je isti grad.

Imenski dodatak koji znači isto što i imenica uz koju stoji i može da je zameni zove se apozicija.

 

Apozicija se u pisanju odvaja zarezima, a u govoru se naglašava pauzama:

 

Kopaonik, najviša planina u Srbiji, bogat je šumom. — Mirko, moj mlađi brat, je odličan učenik. — Nioba, kraljica Tebe, bila je ohola. — Ivo Andrić, naš nobelovac, je moj omiljeni pisac. — Za 8. mart, Dan žena, kupila sam lep poklon majci. — Sreo sam Milana, tvog najboljeg druga. — Kraljevića Marka, sina kralja Vukašina, narod je voleo.

 

 

IMENSKI DODACI SU ATRIBUT (Dve noći je besnela strašna oluja.)  I APOZICIJA (Kraljević Marko, sin kralja Vukašina, je legendarna ličnost.)

 

 

 

GLAGOLSKI DODACI

 

 

 

OBJEKAT

 

Zoran drži knjigu.

 

Dejan nosi tašnu.

 

U proširenoj rečenici: Zoran drži knjigu — reč knjigu kazuje koji predmet (objekat) Zoran drži, a u rečenici: Dejan nosi tašnu — reč tašnu kazuje koji predmet (objekat) nosi Dejan.

 

Objekat (predmet) je glagolski dodatak na koji prelazi glagolska radnja ili na kome se vrši glagolska radnja.

 

Evo još nekoliko primera za objekat:

Majka kuva ručak. — Otac čita novine. — Brat uči pesmu. —• Ja pišem pismo. — Pas je pojurio sestru. — Vetar nosi grane i liš-će. — Sreo sam Milana na ulici. — Nastavnik me je pitao. — Na obali podigoše Vuka. —, Na to Brile istrže ogromnu revolverčinu. —  Nikola se mučio da prepozna Munju.

 

Objekat koji se nalazi u akuzativu zove se pravi objekat.

 

Ali, ako uzmemo rečenicu — Milan se napio vode — objekat (vode) je u genitivu.

I ne samo da objekat može biti i u genitivu, već u našem jeziku imamo ga i u dativu, instrumentalu i lokativu što ćemo videti iz sledećih primera.

Nabrali smo raznog voća. -— Posadio je mnogo lala, zumbula i karanfila. — Dobio je puno priznanja. — On se najeo hleba, napio vina, napevao pesama. — (genitiv)

Pisao je bratu. — Govori majci. — Pomaže ocu. — Prišao drugu. — Pričao je drugovima. (dativ)

Mi pišemo olovkom, mastilom i kredom. — Našim fabrikama upravljaju radnici. — Neprijatelj ne komanduje više našom snagom i voljom. — Bacio se kamenom. (instrumental)

Govorio je o bratstvu i jedinstvu i našim uspesima. — Pričao sam u školi o Zmaju i njegovim pesmama. — Razmišljamo o svojim uspesima i neuspesima. (lokativ)

 

Objekat koji se nalazi u genitivu, dativu, instrumentalu i lokativu zove se nepravi objekat.

 

 

OBJEKAT MOŽE BITI PRAVI (Majka seče hleb.) i NEPRAVI (Pisao je bratu. Posekao se nožem. Priča se o junacima.)

 

PRILOŠKE (GLAGOLSKE) ODREDBE

 

„Bilo je oko dva sata posle podne kad sms ušli u manastirsko dvorište, jer smo lagano išli od Iriga do Hopova."

Dositej Obradović (iz knjige Život i priključenija)

 

Pogledajmo podvučene reči u gornjoj rečenici. Čiji su to dodaci? Šta oni znače? — Oko dva sata posle podne kazuje vreme kada su Dositej Obradović i njegov drug ušli u manastir. Rečima u manastirsko dvorište označeno je mesto njihovog dolaska, a od Iriga do Hopova mesto kretanja, dok lagano kazuje kako su se kretala ova dvojica putem. Ove reči bliže određuju glagolsku radnju, i zovu se priloške odredbe.

 

 

Priloške (glagolske) odredbe su glagolski dodaci koji bliže određuju glagolsku radnju po mestu, vremenu, načinu, količini, uzroku itd.

 

 

Priloška odredba za vreme dobija se na pitanje: kad, otkad, i sl.

 

Posle doručka ustadosmo i priđosmo bateriji.

U proleće laste dolaze, a u jesen se vraćaju u toplije krajeve.

U najlepše jutro dune hladnoća na dušu.

 

Priloška odredba za mesto dobija se na pitanja: gde, kuda, otkuda, odakle, dokle i sl.

 

Milan je rođen u Podgorici. — Otići ćemo na izlet u Beograd. — Iz Valjeva smo dobili paket. — Pored Kruševca protiče Zapadna Morava.

 

Priloška odredba za način dobija se na pitanje kako.

 

On brzo piše. — Brat dobro uči. — Polako idemo kroz šumu. — To je uređeno na brzu ruku. — Vikao je iz sveg glasa. — Piše vrlo aljkavo.

Priloška odredba za količinu dobija se na pitanje koliko.

 

On malo jede. — Mi mnogo radimo. — Majka se odviše umara. — Kucali smo se dugo u reci. — Previše smo radili.

 

Priloška odredba za uzrok dobija se na pitanja zašto, zbog čega:

 

Zbog nerada je dobio slabu ocenu. — Povredio se iz nepažnje. — Usled kiše nismo otišli na izlet. — Od umora je klonuo.

 

 

Ostale priloške odredbe obično nazivamo jednim imenom: dodaci za bližu odredbu. Neke se od njih mogu; a neke ne mogu nazvati posebnim imenom.

Evo nekoliko primera za priloške odredbe kojima se može dati posebno ime.

 

Odricanje: To nipošto ne treba da radiš.

Potvrđivanje: On će zacelo doći.

Društvo: Zao čovek s tobom jede i pije, a jamu ti kopa.

Sredstvo ili oružje: Ljudi se ne mere peđu, no pameću.

Poređenje: Lete konji kao gorske vile.

Cilj: Dođe junak Bosni kamenitoj.

Zamena: On dolazi mesto mene.

 

 

GLAGOLSKI DODACI SU OBJEKAT I PRILOŠKE ODREDBE